Kratka istorija EU

Kratka istorija EU

27.4.2012


1950.
    Devetog maja, francuski ministar vanjskih poslova Robert Schuman održava važan govor zasnovan na idejama francuskog ekonomiste Jeana Monneta o stvaranju nove organizacije ne bi li se izbjegli novi sukobi među evropskim zemljama nakon krvavog Drugog svjetskog rata. Od tada, 9. maj se svake godine slavi kao Dan Evrope. 

1951.    Pariškim ugovorom uspostavlja se Evropska zajednica uglja i čelika (ECSC) 

Šest osnivača su Belgija, Francuska, Njemačka, Italija, Luksemburg i Holandija. 
 
1957.   Rimskim ugovorima uspostavlja se   Evropska ekonomska zajednica (ECC) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom).

 1973.   Prvim proširenjem, Zajednica se povećava na devet država članica i razvija zajedničke politike; Danska, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo su nove članice. 

 1979.    Prvi direktni izbori za Evopski parlament.

 1981.   Drugo - tzv. mediteransko proširenje: Grčka pristupa Evropskoj zajednici.

 1985.    Šengenski sporazum je potpisan u cilju ukidanja provjera na granicama između država članica Evropskih zajednica.

 1986.    Treće - tzv. mediteransko proširenje: Španija i Portugal pristupaju Evropskoj zajednici, koje sada broje dvanaest članica.

Jedinstveni evropski akt kojim su dati pravni temelji za uspostavljanje   jedinstvenog – unutrašnjeg tržišta, potpisuje se u Luksemburgu i u Hagu.

1990.    Nakon pada Berlinskog zida, Istočna i Zapadna Njemačka se ujedinjuju.

 1992.   Ugovor o Evropskoj uniji se potpisuje u Maastrichtu, čime se uspostavlja Evropska unija (EU) i polažu temelj za zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku, bližu saradnju u oblastima pravde i unutrašnjih poslova,te za stvaranje ekonomske i monetarne unije, uključujući jedistvenu valutu.  

1995.  Četvrto proširenje: Evropska unija se širi na Austriju, Finsku i Švedsku.

 1997.    Amsterdamski ugovor se potpisuje kao amandman Ugovora o Evropskoj uniji, ugovora kojima se uspostavljaju Evropske zajednice, te ostalih relevantnih akata.

Njime se polažu novi principi i obaveze u oblasti zajedničke vanjske i sigurnosne politike, državljanstva i prava pojedinaca, te povećanih ovlasti Evropskog parlamenta.

2000.  Ugovorom iz Nice se mijenja sistem donošenja odluka u Evropskoj uniji, kako bi se Unija pripremila za nova proširenja. 

Predsjedavajući Evropskog parlamenta, Evropskog vijeća i Evropske komisije svečano proglašavaju Povelju o temeljnim pravima Evropske unije.

 2002.  Euro novčanice i kovanice se uvode, dvanaest zemalja usvaja ovu valutu.

Peto proširenje: Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija pristupaju Evropskoj uniji.

Evropski ustav se potpisuje u Rimu.

2005.    Glasači u Francuskoj i Holandiji odbacuju Ustav na referendumu.

2007.   Rumunija i Bugarska pristupaju Uniji, koja se širi na 27 članica i čime se završava peto proširenje.

Slovenija je trinaesta zemlja koja usvaja euro.

Potpisan Lisabonski sporazum kao reformski sporazum kojim se uvode novine kao što je Predsjednik Evropske unije, ojačana funkcija ministra vanjskih poslova sa promjenjenim nazivom “Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku”, umanjen broj komesara i puna pravna osobnost (što je trenutno slučaj samo sa Evropskom zajednicom) koja omogućava potpisivanje međunarodnih sporazuma. 

2008.    Eurozona se proširila na Maltu i Kipar.  

Počela je ratifikacija Lisabonskog sporazuma

2009. Eurozona se proširila na Slovačku

 Ako želite da saznate više o historiji Evropske unije, kliknite na link

http://europa.eu/abc/history/index_en.htm

Newsfeed Newsfeed  

          

 

Europuls

 

TAIEX

 

RIA u BiH

 

BiHterm

 

 

Foto galerije

 

Registar prevoda propisa BiH

 

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

 

Strategija proširenja BiH

 

IPA II

 

Publikacije