Правна тековина ЕУ (acquis)

Правна тековина ЕУ (acquis) је скуп  заједничких права и обавеза које обавезују све државе чланице ЕУ.

Аcquis се стално развија и обухваћа:

Ø  садржај, принципе и политичке циљеве Уговорa

Ø  законодавство донесено у примјени Уговорa и судску праксу Суда ЕУ

Ø  декларације и резолуције које је донијела ЕУ

Ø  мјере које се односе на заједничку спољну и безбједоносну политику

Ø  мјере које се односе на правосуђе и унутрашње послове

Ø  међународне споразуме које је склопила ЕУ и споразуме које су међусобно склопиле државе чланице ЕУ у подручју активности ЕУ.

Појам право ЕУ (EU law) подразумијева Оснивачке уговоре (примарно законодавство), акте које су на основу уговора донијеле институције ЕУ (секундарно законодавство), опште принципе права ЕУ, судску праксу Суда ЕУ, право које настаје из спољних односа ЕУ, те додатно право садржано у конвенцијама и сличним споразумима склопљеним између држава чланова ЕУ, како би се примјењивале одредбе Уговорa.

 

Ø Примарно законодавство (primary law) ине Оснивачки уговори, укључујући све повезане[АА1]  протоколе и прилоге, уговоре о измјенама Оснивачких уговора и уговоре о приступању појединачне државе члана са свим припадајућим протоколима и прилозима. Од ступања на снагу Уговора из Лисабона, ЕУ се темељи на Уговору о Европској унији (УЕУ) и Уговору о функционисању Европске уније (УФЕУ) те оба имају једнаку правну снагу. Сагласно члану 6. УЕУ, Повеља ЕУ о основним правима има једнаку правну снагу као и Оснивачки уговори.

 

Ø Оснивачким уговорима утврђује се правни основ и оквир унутар којег институције ЕУ морају дјеловати с циљем cпровођења политика. У том смислу, институције ЕУ усвајају секундарно законодавство (secondary law), превасходно утврђено у члану 288. УФЕУ, и то: уредбе, директиве, одлуке, препоруке и мишљења.