Шта је acquis?

Правна течевина ЕУ (acquis) је скуп заједничких права и обавеза које обавезују све државе чланице ЕУ.

Acquis се стално развија и обухвата:

        

- садржај, принципе и политичке циљеве Уговорa

- законодавство донесено у примјени Уговорâ и судску праксу Суда ЕУ

- декларације и резолуције које је донијела ЕУ

- мјере које се односе на заједничку вањску и сигурносну политику

- мјере које се односе на правосуђе и унутрашње послове

- међународне споразуме које је склопила ЕУ и споразуме које су међусобно склопиле државе чланице ЕУ у подручју активности ЕУ.

 

Појам „право ЕУ“ (EU law) подразумијева Оснивачке уговоре (примарно законодавство), акте које су на основу уговора донијеле институције ЕУ (секундарно законодавство), опће принципе права ЕУ, судску праксу Суда ЕУ, право које настаје из вањских односа ЕУ, те додатно право садржано у конвенцијама и сличним споразумима склопљеним између држава чланица ЕУ, како би се примјењивале одредбе Уговорa.

 

Примарно законодавство (primary law) чине Оснивачки уговори, укључујући све повезане протоколе и прилоге, уговоре о измјенама Оснивачких уговора и уговоре о приступању појединачне државе чланице са свим припадајућим протоколима и прилозима. Од ступања на снагу Уговора из Лисабона, ЕУ се темељи на Уговору о Европској унији (УЕУ) и Уговору о функционисању Европске уније (УФЕУ) те оба имају једнаку правну снагу. Сагласно члану 6. УЕУ, Повеља ЕУ о основним правима има једнаку правну снагу као и Оснивачки уговори.

 

Оснивачким уговорима утврђује се правни основ и оквир унутар којег институције ЕУ морају ђеловати с циљем провођења политика. У том смислу, институције ЕУ усвајају секундарно законодавство (сецондарy лањ), превасходно утврђено у члану 288. УФЕУ, и то: уредбе, директиве, одлуке, препоруке и мишљења.