Процес приступања

Кључни догађаји у односима Босне и Херцеговине и Европске уније:

2024.

• 21. март - Европски савјет донио одлуку о отварању приступних преговора с Босном и Херцеговином.

2024.

• 21. март - Босна и Херцеговина добила зелено свјетло за отварање преговора.

2022.

• 15. децембар - Босна и Херцеговина добила кандидатски статус за чланство у ЕУ.

2019.

• 4. март - Босна и Херцеговина предала одговоре на додатна питања из Упитника Европске комисије.
• 29. maj - Европска комисија усвојила Мишљење о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији.

2018.

• 28. фебруар - Босна и Херцеговина предала одговоре на Упитник Европске комисије.

2017.

• • БиХ припремала одговоре на Упитник Европске комисије. У томе је учествовало готово 1.200 особа. Одржано је више од 70 састанака тијела у систему координације процеса интегрисања. Припремљено је 20.037 страница текста, које су на енглески превела 143 преводиоца.

2016.

• 15. фебруар - У складу са чланом 49. Уговора о Европској унији, Босна и Херцеговина је током низоземског предсједавања Савјетом ЕУ поднијела Захтјев за чланство у ЕУ.
• 18. jули - Европска комисија и Босна и Херцеговина парафирали Протокол о адаптацији Споразума о стабилизацији и придруживању (СПП). Протоколом су предвиђена техничка прилагођавања трговинског дијела одредби ССП-а, узимајући у обзир приступање Хрватске ЕУ 2013. године.
• 20. aвгуст - Савјет министара Босне и Херцеговине усвојио Одлуку о систему координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини. Том одлуком дефинисана је институционална и оперативна координација институција у Босни и Херцеговини у процесу интегрисања БиХ у ЕУ те заједничка тијела, њихов састав, надлежности и међусобни односи.
• 20. септембар – Савјет Европске уније позвао Европску комисију да припреми мишљење о Захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у ЕУ и дао налог Европској комисији за припрему упитника за Босну и Херцеговину.
• 9. децембар - Босни и Херцеговини уручен Упитник Европске комисије.

2015.

• Maj – Потписан Оквирни споразум између Босне и Херцеговине и Европске комисије о аранжманима за спровођење финансијске помоћи Уније Босни и Херцеговини у оквиру Инструмента претприступне помоћи (ИПА II).
• 1. јуни - Ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Босне и Херцеговине.
• 5. i 6. новембар - У Сарајеву одржана прва сједница Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање.
• Децембар – У Бриселу одржани први састанци Савјета за стабилизацију и придруживање (11.12.2015.) и Одбора за стабилизацију и придруживање (17.12.2015.).

2014.

• Јануар - ЕУ је успоставила нови Инструмент претприступне помоћи (ИПА II) за период 2014-2020
• Aвгуст – Првом конференцијом у Берлину почео Берлински процес - међувладина иницијатива чији је циљ обнова мултилатералних веза Западног Балкана и ЕУ, као и побољшање регионалне сарадње земаља Западног Балкана у развоју економије и инфраструктуре (агенда за повезивање - Connectivity Agenda).
• Новембар – представљена „британско-њемачка иницијатива за БиХ“. Иницијатива је изабране представнике бх. власти позвала да се писаном изјавом обавежу на спровођење институционалних реформи на свим нивоима те да у сарадњи с ЕУ израде опсежан план реформи (Реформска агенда) којим ће Босна и Херцеговина напредовати у процесу интегрисања.

2013.

• Jули - Република Хрватска постаје 28. чланица ЕУ, а Босна и Херцеговина први пут има границу са чланицом Европске уније

2012.

• 27. јуни - Одржан 1. састанак Дијалога на високом нивоу о процесу приступања Босне и Херцеговине, када је уручена Мапа пута за захтјев за чланство БиХ у ЕУ. Други састанак је одржан у новембру 2012. године.

2011.

• Jуни - Одржан први састанак Структурисаног дијалога о правосуђу између Европске уније и Босне и Херцеговине.

2010.

• Децембар - Савјет Европске уније за питања правде и унутрашњих послова донио одлуку о укидању визног режима за грађане Босне и Херцеговине који су од 15. децембра добили могућност да слободно путују у земље потписнице Шенгенског споразума. Власти у Босни и Херцеговини су прије тога морале испунити 174 техничка услова.

2009.

• 15. октобар – Почело издавање биометријских пасоша, најважнијег услова који је Босна и Херцеговина требала испунити за либерализацију визног режима.

2008.

• Фебруар – Савјет Европске уније је усвојио треће Европско партнертсво са Босном и Херцеговином.
• 20. фебруар - Потписан Оквирни споразум о правилима сарадње за спровођење финансијске подршке Европске комисије Босни и Херцеговини у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА).
• 5. јуни – Босни и Херцеговини уручена Мапа пута за либерализацију визног режима. Овим документом постављени су захтјеви за спровођење реформи у областима безбједности докумената, управљања границом, борбе против илегалне имиграције, борбе против организованог криминала и корупције, сарадње у борби против тероризма те имплементације Европске конвенције о људским правима и слободама.
• 16. јуни - Потписан Споразум о стабилизацији и придруживању.
• 1. jули - Ступа на снагу Привремени споразум о трговини и трговинским питањима.
• Новембар - Одржан први састанак Привременог одбора за стабилизацију и придруживање. Основни задатак овог тијела (заједно са шест привремених пододбора) је праћење испуњавања обавеза одређених Привременим споразумом.

2007.

• Јануар - Успостављен инструмент претприступне помоћи (Instrument for Pre-accession Assistance- ИПА), намијењен за све претприступне активности које финансира Европска комисија.
• Новембар - Окончани технички преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању.
• 4. децембар - Парафиран Споразум о стабилизацији и придруживању.

2006.

• Јануар - Одржана Прва пленарна рунда преговора о ССП-у између ЕУ и БиХ и Први пленарни састанак Праћења процеса реформи (Reform Process Monitoring- РПМ), које замјењују дотадашње Консултативно радно тијело. Савјет Европске уније усвојио друго Европско партнерство са Босном и Херцеговином.

2005.

• 25. новембар - У Сарајеву су покренути преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

2004.

• Mарт - Савјет Европске уније је усвојио прво Европско партнерство са Босном и Херцеговином. Ријеч је о документу којим се одређују кључни (краткорочни и средњорочни) приоритети државе у процесу приступања Европској унији.

2003.

• Mарт - Почео рад на Студији изводљивости. Европска комисија је Савјету министара Босне и Херцеговине уручила упитник од 346 питања о економском и политичком уређењу Босне и Херцеговине те осталим областима релевантним за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању.
• 21. јуни - На Солунском самиту ЕУ у о Западном Балкану потврђена је подршка ЕУ европској перспективи земаља Западног Балкана. Усвојена је Декларација “Солунски програм за Западни Балкан: Кретање према Европској интеграцији” (енгл. „Thessaloniki Agenda for the Western Balkans: Moving towards European integration“).
• Новембар - Европска комисија усвојила оцјену Студије изводљивости. Студија изводљивости идентификовала је 16 приоритетних области у којима би суштински реформски напредак био основа Европској комисији да препоручи Савјету ЕУ отварање преговора са Босном и Херцеговином о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

2002.

• Децембар - Европска комисија саопштила да су углавном испуњене смјернице Мапе пута о приближавању Европској унији.

2000.

• • Уведене аутономне трговинске мјере (Autonomus Trade Measure– АТМ), којима је и производима из БиХ олакшан приступ унутрашњем тржишту ЕУ асиметричном либерализацијом трговине (укидање царина и квота на извоз производа у ЕУ).
• Mарт - Објављена Мапа пута ЕУ (Road Map). Овај документ је дефинисао 18 кључних услова које Босна и Херцеговина треба да испуни како би се приступило изради Студије изводљивости (Feasibility Study) за почетак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП).
• 19. i 20. јуни - На састанку Европског савјета у Santa Maria da Feiri закључено је да су све државе укључене у процес стабилизације и придруживања потенцијални кандидати за чланство у ЕУ, као и да је циљ ЕУ што потпунија интеграција држава Западног Балкана.
• 24. новембарНа Загребачком самиту предсједници држава чланица ЕУ и држава обухваћених Процесом стабилизације и придруживања (ПСП) дали су и формалну подршку ПСП-у.
• Децембар - Савјет Европске уније је усвојио Уредбу 2666/2000 о програму помоћи ЕУ за обнову, развој и стабилизацију – CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation). CARDS је био програм техничке помоћи Европске уније за обнову, развој и стабилизацију намијењен Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и (тадашњој) Савезној Републици Југославији (Србија и Црна Гора).

1999.

• Maj - Почиње Процес стабилизације и придруживања (Stabilisation and Association Process - SAP). Процес стабилизације и придруживања нуди јасну могућност интеграције за Босну и Херцеговину, као и осталих пет земаља регије Западног Балкана у ЕУ.
• 3. i 4. јуни - На састанку Европског савјета у Келну потврђена је спремност Европске уније за пружање могућности земљама Западног Балкана за потпуну интеграцију и чланство у Европској унији на основу Уговора о Европској унији и испуњавања критеријума из Копенхагена (1993.) и критеријума из Мадрида (1995.).
• Jуни - Покренуте активности Пакта стабилности за југоисточну Европу, којем је стратешки циљ стабилизација у југоисточној Европи путем приближавања земаља регије евроатланским интеграцијама те јачање регионалне сарадње. У Сарајеву је у јулу 1999. године одржан Самит шефова земаља и влада Европе, Канаде, Јапана и САД-а, на којем је подржано и озваничено оснивање Пакта стабилности за југоисточну Европу.

1998.

• Успостављена ЕУ/БиХ Консултативна радна група (Consultative Task Force - CTF) која осигурава техничку и стручну помоћ у подручју администрације, регулаторног оквира и политике.

1997.

• Савјет министара Европске уније поставља политичке и економске услове за развој билатералних односа. Босни и Херцеговини се пружа могућност кориштења аутономних трговинских повластица.

Захтјев за чланство у Европској унији (ЕУ) је краће писмо које држава подносилац захтјева предаје Савјету ЕУ, односно представнику државе чланице која у то вријеме предсједава Савјетом ЕУ, а са циљем стицања чланства у ЕУ. Захтјев за чланство обично потписује и уручује предсједник државе и/или владе, а може га пратити краћи или опширнији документ који га садржајно подржава и у којем се наводе достигнућа државе подносиоца захтјева у процесу европских интеграција. У захтјеву држава наводи своју европску припадност, истичући да је приступање ЕУ њен стратешки друштвено - економски и политички циљ те да је спремна прихватити вриједности ЕУ и обавезе које произлазе из чланства у ЕУ.

Захтјев за чланство Босне и Херцеговине у ЕУ праћен је Одлуком Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине о потврђивању и усвајању Изјаве Предсједништва Босне и Херцеговине из јануара 2015. године, коју су потписали лидери свих политичких странака заступљених у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине. Изјава Предсједништва Босне и Херцеговине недвосмислено је потврдила да је приступање ЕУ стратешко опредјељење Босне и Херцеговине за које постоји политички консензус у земљи. Изјавом је потврђена и опредијељеност за спровођење корјенитих политичких, економских и социјалних реформи, као предуслова за напредак у процесу европских интеграција, што су извршне власти на свим нивоима потврдиле у јединственој Реформској агенди и акционим плановима.

Подношење захтјева за чланство у ЕУ резултат је спровођења одговарајућих мјера из Реформске агенде, израђене и усвојене на основу новог приступа Европске уније према Босни и Херцеговини, којег су иницирали министри спољних послова Краљевине Велике Британије и Савезне Републике Њемачке у новембру 2014. године. Обновљени приступ ЕУ према Босни и Херцеговини првобитно је заговарала Република Хрватска, као 28. држава чланица ЕУ, у чему је добила подршку и Републике Словеније. Савјет ЕУ је прихватио британско-њемачку иницијативу у децембру 2014. године. У међувремену је ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању..

Закључке Савјета ЕУ о прихватању обновљеног приступа према Босни и Херцеговини можете погледати овдје.

Одлуку Савјета ЕУ о закључивању ССП-а са Босном и Херцеговином можете преузети овдје.

Босна и Херцеговина поднијела је Захтјев за чланство у ЕУ Босна и Херцеговина поднијела је Захтјев за чланство у ЕУ 15. фебруара 2016. године, што је први корак ка добијању статуса кандидата за чланство у ЕУ, а посљедично и предуслов за отварање преговора о приступању. На засједању одржаном 20. септембра 2016. Савјет ЕУ размотрио је Захтјев за чланство Босне и Херцеговине у ЕУ, те у складу са процедурама из члана 49. Уговора о ЕУ позвао Европску комисију да припреми мишљење о захтјеву за чланство (Avis). Закључке Савјета ЕУ од 20. септембра 2016. године можете преузети овдје.

Европска комисија је, у сврху припреме мишљење о захтјеву за чланство, Босни и Херцеговини 9. децембра 2016. године доставила Упитник на основу којег ће оцијенити ниво досезања критерија за чланство у ЕУ и, посљедично, спремност Босне и Херцеговине да напредује у процесу европских интеграција до статуса кандидата и отварања преговора о приступању.

Институције у Босни и Херцеговини, организоване у 35 радних група за европске интеграције у складу с Одлуком о систему координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 72/16), технички су финализовале одговоре на питања из Упитника користећи Информациони систем за подршку процесу европских интеграција Босне и Херцеговине. Одговори Босне и Херцеговине уручени су Европској комисији 28. фебруара 2018. године.

На припреми одговора Босне и Херцеговине на питања из Упитника Европске комисије, укључујући и правну, стручну и језичку редактуру превода одговора на енглески језик, радила су 1.083 државна службеника са свих нивоа власти у Босни и Херцеговини, који су били именовани на 1.600 позиција у 35 радних група за европске интеграције (неки службеници су учествовали у раду неколико радних група). Поред тога, у рад је било укључено 15 чланова Комисије за европске интеграције и 20 чланова Колегија за европске интеграције. Припремљено је укупно 20.037 страница одговора. Уз одговоре и прилоге, достављен је и 1.151 акт (закони, подзаконски акти и сл.) на које су се институције реферисале у својим одговорима.

Od ukupno 3.242 pitanja iz Upitnika, 2.966 odgovora (91,50%) tehnički je finalizirano u 35 radnih grupa za evropske integracije, 160 odgovora je usaglašeno na Komisiji za evropske integracije (4,95%), a 116 odgovora (3,55%) usaglasio je Kolegij za evropske integracije.

Од укупно 3.242 питања из Упитника, 2.966 одговора (91,50%) технички је финализовано у 35 радних група за европске интеграције, 160 одговора је усаглашено на Комисији за европске интеграције (4,95%), а 116 одговора (3,55%) усагласио је Колегијум за европске интеграције. За потребе превођења одговара на енглески језик било је ангажовано 140 спољних преводилаца, чији је рад координисала и надзирала Дирекција за европске интеграције. На енглески језик укупно је преведено 31.177 преводилачких картица.

У процесу одговарања на Упитник ЕК су, осим институција власти у БиХ, учествовале и организације цивилног друштва и грађани, а све са циљем подизања свијести јавности о значају процеса европских интеграција уопште. Седамнаест организација цивилног друштва доставило је одговоре на укупно 177 питања из Упитника ЕК. Највећи број одговора пристигао је на питања из политичког критеријума, те поглавља 19 - Социјална политика и запошљавање и 20 - Предузетништво и индустријска политика.

Питања из Упитника Европске комисије можете погледати овдје.

Одговоре Босне и Херцеговине на питања из Упитника Европске комисије из политичког и економског критерија и 33 поглавља ЕУ ацqуис-а можете погледати овдје.

Додатна питања из Упитника Европске комисије можете погледати овдје.

Одговоре Босне и Херцеговине на Додатна питања из Упитника Европске комисије можете погледати овдје.

Садржај