DEI Босна и Херцеговина
САВЈЕТ МИНИСТАРА - ДИРЕКЦИЈА ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Пакет проширења

Стратегија проширења
Извјештај о БиХ
Документи
Стратегија проширења

Стратегија проширења и кључни изазови (Стратегија) је један од докумената из Пакета проширења. Стратегија даје преглед стања, кључне изазове за наредну годину, стратешку оријентацију политике проширења и кратак преглед напретка које су оствариле државе кандидати и потенцијални кандидати. Стратегија наводи на који ће начин Европска унија наставити пружати подршку (техничку и финансијску), те доноси опште препоруке и закључке о свакој држави кандидату и потенцијалном кандидату. Стратегију најчешће прати додатак у којем су детаљније изнесене оцјене и налази Европске комисије о напретку у процесу приступања ЕУ.

Европска комисија је Стратегију проширења Европске уније (Стратегија) први пут 2015. године дефинисала као средњорочни документ који обухвата актуелни мандат Европске комисије. Тада је Комисија навела да су државе обухваћене процесом проширења оствариле значајан напредак у многим областима током претходне године, али су изазови са којима се те државе суочавају такви да ниједна од њих неће бити спремна да приступи ЕУ у мандату актуелне Комисије (до краја 2019. године). Потврђено је да ће свака држава бити оцијењена појединачно, на основу оствареног напретка. ЕК ће и даље инсистирати на провођењу реформи и мјера, а не само на њиховом усвајању. Стратегијом је потврђен приступ „рјешавања темељних питања на првом мјесту”, прије свих, владавине права, темељних права, јачања демократских институција, укључујући реформу јавне управе, те привредног развоја и конкурентности, који ће придонијети стварању радних мјеста, те расту и повећању интереса улагача. Одговарајуће рјешавање „темељних питања“ је кључ за испуњавање критерија за чланство из Копенхагена и Мадрида.

Европска комисија је 6.2.2018. године усвојила стратегију за "Вјеродостојну перспективу проширења и појачану сaрадња ЕУ са западним Балканом",потврђујући европску будућност регије као геостратешко улагање у стабилну, снажну и уједињену Европу, темељену на заједничким вриједностима.

Стратегија истиче приоритете и области заједничке појачане сарадње, бавећи се конкретним изазовима са којима се суочава западни Балкан, а посебно потребу за темељним реформама и добросусједским односима. Стратегија јасно наводи да су врата Европске уније отворена за даљња приступања када индивидуалне земље буду испуниле критерије за чланство. У њој је истакнуто да Европска комисија не мијења политику проширења - процес јесте и остаје заснован на заслугама. Свака земља ће бити оцијењена сходно властитим постигнућима. У њој је потврђен приступ ЕУ који значи да је потребно провести свеобухватне реформе у кључним областима. Владавина права, темељна права и управљање морају бити ојачани, функционисање демократских институција озбиљно побољшано, а реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала, као и реформа јавне управе, требају пружити стварне резултате.

У Стратегији се наводи да ће ЕУ значајно појачати подршку процесу трансформације на западном Балкану, те да је Европска комисија предвидјела Акциони план који укључује шест кључних иницијатива које се баве специфичним подручјима од интереса како за ЕУ, тако и за земље западног Балкана. То су: владавина права, безбједност и миграције, социоекономски развој, саобраћајна и енергетска повезаност, дигитална агенда, помирење и добросусједски односи. Како би била осигурана примјерена средства за подршку овој Стратегији и континуирани пут ка чланству, Европска комисија предлаже постепено повећање финансирања у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (IPA).

Комуникација о политици проширења ЕУ-а за 2023. годину

Комуникација о политици проширења ЕУ-а за 2022. годину

Комуникација о политици проширења ЕУ-а за 2021. годину

Комуникација о политици проширења ЕУ-а за 2020. годину

Унaпрeђeњe процеса приступања - Кредибилна перспектива ЕУ за западни Балкан (2020)

Комуникација о политици проширења ЕУ-а за 2019. годину

Вјеродостојну перспективу проширења и појачану сaрадња ЕУ са западним Балканом (2018)

Вјеродостојну перспективу проширења за 2017. годину

Стратегија проширења за 2016.годину

Стратегија проширења за 2015.годину

Стратегија проширења и кључни изазови 2014 - 2015

Стратегија проширења и кључни изазови 2013 - 2014

Стратегија проширења и кључни изазови 2011 - 2012

Стратегија проширења и кључни изазови 2010 - 2011

Стратегија проширења и кључни изазови 2009 - 2010

Стратегија проширења и кључни изазови 2008 - 2009

Стратегија проширења и кључни изазови 2007 - 2008

Од извјештаја о напретку до извјештаја о држави

Извјештај о напретку је документ у којем Европска комисија објављује информације о напретку који је одређена држава кандидат или потенцијални кандидат за чланство постигла у испуњавању услова и циљева које је поставила Европска унија, као и сажетак оперативних мјера које је потребно предузети на основу утврђених планова дјеловања.

Извјештај је уобичајено структурисан према критеријима из Копенхагена (1993.), при чему се посебна пажња посвећује оцјењивању напретка земље у усклађивању домаћег законодавства с acquis-ом ЕУ. Напредак државе се мјери на основу донесених одлука, усвојених закона и проведених мјера. Овакав приступ осигурава једнак третман у свим извјештајима и омогућава објективну процјену.

Извјештај о напретку темељи се на достављеним подацима државе кандидата - потенцијалног кандидата, држава чланица Уније, из извјештаја Европског парламента, те подацима које достављају међународне и невладине организације. Европска комисија сваке године објављује извјештај о напретку, а доставља га Савјету ЕУ-а и Европском парламенту, те држави на коју се извјештај односи. За Босну и Херцеговину је први Извјештај о напретку објављен 2005. године, а претходили су му годишњи извјештаји о процесу стабилизације и придруживања (од 2002. до 2004.), те извјештај о испуњавању услова (од 1997. до 2000.).

Током 2003. године урађена је Студија изводљивости (Feasibility Study) за отпочињање преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању, која је презентована у Извјештају Комисије Cавјету о спремности Босне и Херцеговине за преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању с Европском унијом.

Мијењајући приступ, односно, уводећи нову методологију извјештавања 2015. године, Комисија је промијенила називе извјештаја о напретку у извјештај о индивидуалним државама обухваћеним процесом проширења. Разлог је увођење оцјена за тренутно стање приправности за чланство i ocjena za постигнути напредак у претходној години.

Оцјене за тренутно стање приправности:

рана фаза: одређени ниво припремљености - умјерено припремљен - добар ниво припремљености - добро напредовао

Оцјене за постигнути напредак у претходној години:

назадовање - није било напретка - одређени напредак - добар напредак - врло добар напредак

Циљ увођења овог начина оцјењивања је омогућити лакше поређење међу државама, пратити напредак појединачне државе кроз године, те представити транспарентност процеса приступања, као и лакше контролисати и пратити провођење реформи. Такође, може се користити и за боље мјерење резултата политике проширења и праћење ефеката Инструмента претприступне помоћи ЕУ (IPA II).

Извјештај о БиХ за 2023. годину

Извјештај о БиХ за 2022. годину

Извјештај о БиХ за 2021. годину

Извјештај о БиХ за 2020. годину

Привремено извјешће о БиХ за 2018.

Извјештај за БиХ за 2016

Извјештај за БиХ за 2015

Извјештај о напретку БиХ 2014

Извјештај о напретку БиХ 2013

Извјештај о напретку БиХ 2012

Извјештај о напретку БиХ 2011

Извјештај о напретку БиХ 2010

Извјештај о напретку БиХ 2009

Извјештај о напретку БиХ 2008

Извјештај о напретку БиХ 2007

Извјештај о напретку БиХ 2006

Извјештај о напретку БиХ 2005